Integracija zdravstvene informatike u pametne gradove predstavlja transformativni pristup rešavanju izazova urbanih zdravstvenih sistema. Ovaj rad ispituje potencijal zdravstvene informatike za unapređenje zdravstvene usluge, optimizaciju javnog zdravlja i rešavanje neefikasnosti u urbanim sredinama, uz identifikaciju prepreka u njenoj primeni. Uvod analizira razvoj pametnih gradova i pozicionira zdravstvenu informatiku kao ključni alat za upravljanje urbanim zdravstvenim potrebama, uključujući starenje populacije i rastuću učestalost hroničnih bolesti. Teorijski okvir i pregled literature istražuje tehnologije kao što su IoT, Veliki podaci i veštačka inteligencija, uz primere iz Singapura i Barselone, gde su ove tehnologije poboljšale zdravstvene ishode. Metodologija koristi mešoviti pristup koji obuhvata sistematski pregled literature i analizu studija slučaja u gradovima poput Amsterdama i Tokija. Rezultati ukazuju na smanjenje vremena odgovora hitne pomoći za 40% i hospitalizacija za hronične bolesti za 25%, dok izazovi kao što su privatnost podataka, visoki troškovi i interoperabilnost i dalje predstavljaju prepreke. Diskusija ističe značaj okvira za zaštitu privatnosti, partnerstava između javnog i privatnog sektora i inkluzivnih strategija za povećanje digitalne pismenosti. Rad zaključuje potencijalom zdravstvene informatike za izgradnju otpornijih i efikasnijih urbanih zdravstvenih sistema, uz preporuke za dalja istraživanja.
Sinanović et al. (2026) studied this question.